nekreditni novac

Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM :
k = (ponuda - tražnja)/tražnja ; Ako se novac pušta u opticaj po navedenoj stopi, inflacija nije moguća. Za iznos emitovanog nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje, a proizvođači (prodavci) dobijaju više nego što je to danas, u poretku kreditnog novca. Nekreditni novac se poklanja za penzije i dečije dodatke. Proizvodnja raste pa raste i ponuda zbog povećanja racionalnosti proizvodnje, a tražnja se smanjuje zbog usporenja brzine opticaja novca, što je posledica povećanja racionalnosti potrošnje, čime se produžava korišćenje proizvoda i povećava korisnost. Dodatni novac je potreban da realizuje povećanu ponudu i da kupu robu koja se nije mogla prodati zbog smanjenja tražnje. TO JE NAČIN ZA REŠENJE SADŠNJE SVETSKE KRIZE.

Dali to znaci da na svetskom nivou niko ne kontrolise opstu ponudu i potraznju vec da se sve dogadja stihijski tj. bez nekog znacajnijeg uticaja neke svetske trgovacke ili monetarne organizacije? Ili ne moze zbog gramzivosti pojedinih ucesnika-jacih?

ja ipak mislim da postoji uticaj monopola mozda ne kao u ostalim sverama drustva aili ipak postoji

Ako bi ekonomska nauka kontrolisala ponudu i tražnju na svetskom nivou, ona bi, prema zakonima koje ona usvaja, pokušala da izjednači ponudu i tražnju, jer je ravnoteža ono stanje koje je za ekonomsku nauku idealno; prema mojoj teoriji ako postoji jednakost ponude i tražnje, novi novac uopšte nije potreban, jer je u tom slučaju dovoljan novac koji već postoji. Za dodatnu količinu novca potrebno je da ponuda premašuje tražnju i taj višak ponude, kupujemo nekreditnim novcem. Pošto danas nema nekreditnog novca, postoji stalna kriza hiperprodukcije, kako se to zvalo u Marksovo vreme, a danas to možemo nazvati stanjem nedovoljne potrošnje, što je isto što i stanje prekomerne proizvodnje, samo posmatrano sa suprotne strane.