Depresija

Da li ste depresivni? Da li ste skloni čestim promenama raspoloženja? Šta karakteriše depresiju?
Kako se borite protiv ove teške, a na žalost, sve rasprostranjenije bolesti modernog društva?

Taško da bilo ko može reći da nije depresivan ili nije bio nikada.
Svakidašnjica puna neizvesnosti,borbe za preživljvanje,borba za krov nad glavom,posao itd.uzimaju svoj danak.
Ali...postoji depresija zbog stvarno teških situacija u životu pred kojim se čovek nađe,a koje nisu bezizlazne.O čemu razmišlja depresivna osoba?Prebira samo svoje neuspehe,zidove o koje je udarala ili udara ali ne donosi nikakav zaključak.Zatvara i sebe i svoj um od delanja-a to je izlaz.
Čovek se diči svešću i samosvešću i ipak dozvoli sebi da tone.Jer pogrešno razmišlja,jer ne razmišlja svrsishodno,takav um je zapravo besposlen jer prebira sve proživljeno,a znate kako se kaže:"Dokoni umovi,đavolja igrališta."
Treba se setiti šta je dovelo osobu do depresije,loši sopstveni potezi ili su nam to drugi doprineli?Naravno,odabraćemo ovo drugo...za sve su drugi krivi.
Naravno da ima izlaza.Ako je um slab,tada je i volja...
Oni dublji oblici depresije ili klinički koji obično vode osobu do toga da digne ruku na sebe se obavezno leče uz pomoć stručnjaka.
Imala sam teških trenutaka u životu,da,jesam bila depresivna ali sam se uspešno izborila sa tim.Shvatila sam da je sve u meni,snagom volje sam promenila negativno mišljenje,odbijala sam da se sećam svega što je ružno,tražila sam društvo,što više druženja sa ljudima,bila sam korisna drugima,činila sam sve da drugima budem oslonac ja.
I posao,posao je jako važan.I kada ga nemam izmišljala sam ga.Zamarala sam sebe obavezama koje sam predano izvršavala,uvek sam davala maksimum sebe,da bih posle toga mirno tonula u dubok okrepljujući san.
Greška je osamljivati se,greška je biti dokon i samosažaljevati se.
Svaki dan ima toliko toga da ponudi,toliko toga da nam zatraži.Ako sam zatvorena neću čuti ni videti ništa oko sebe,znaću samo za sebe,svoju patnju i jad...

Depresija je bolest naseg doba definitivno! Ne postoji jedan covek koji za sebe moze reci da nije mao problem sa depresijom! Stvar je u tome da ljudi negiraju i ako kod sebe primete neki poremecaj koji navodi na ovu bolest, sve iz glupe reakcije okoline, jer ce se uvek naci neko ko ce saznanjem da je neko depresivan, misliti tako ne upucen naj cesce da se radi o nekoj psihozi....Depresija nije tako opasna ako mogu da se tako izrazim, na vreme njene simptome treba primetiti, i zatraziti pomoc psihijatra, psihologa.....koga god, bolje i to nego piti neke anti depresive bez odobrenja lekara. Time se stvara ne potrebna zavisnost, jer stanje depresije je ono sto se na samom pocetku i pojavom prvih simptoma moze uspesno leciti bez ikavih medikamenata! U ovom slucaju je jako bitan razgovor, zatim da postoji puna saradnja okoline, osoba koje u ovom slucaju su svakodnevnom kontaktu sa depresivnom osobom.....Nikako nije dobro produbljivanje i strah od same bolesti, samo se klinicka slika pogorsava! Prvi znaci depresije nisu kod svih isti i cesto mogu i same lekare da odvedu u pogresnom smeru, vazno je razgraniciti da depresija ne spada u grupu psihoza koje su jako opasne i ne izlecive tako reci, to je jedna blaga dusevna bolest, koja se leci, uspesno pa cak i ako se ponekada i vraca.....Prvi znaci depresije su obicno sama anksioznost koja je uvertira za sve, zatim kod nekoga je to pojacan apetit, kod nekoga ne, bezanje u san, depresivne osobe beze u san i time resavaju probleme, neki pak ne mogu da spavaju, depresivne osobe po pravilu su razdrazljive i melanholicne ali ne i agresivne....Zatvaraju se u kucu, ne zele da izadju i ostvare kontakt sa okolinom....to su samo neki pocetni stadiumi koji se lako mogu leciti, ali opet kazem da je potrebno da se na vreme obratimo strucnom licu, a ne na svoju ruku koristimo koje kave lekove.......