Светлости

Светлости
волим твоје благо лице.

И сад сам са собом
као лептирице у мору
чудим се
зеленој самрти
раних сазвежђа.

Додирујем
твоје прелепо лице
а хтео бих
да пресањам тај додир
у једном небеском трајању.

Плаве се расуте ражи
твоје немирне ноћи.

Светлости
волим твоје благо лице
ветар посут драгуљима
црвених кестенова
и беле птице
у свитању сазвежђа.

Окрећем се
јер чујем твој глас
али то су само слике
непрегледних и гладних равница
и моје кротко маштање.

Падам на колена
склопљених очију
као пред молитву
а после љубави срце полажем
на твоје дивље јагоде
непрегледно.

Светлости
волим твоје благо лице
и остајем непознат
у пролазности
раних сазвежђа.