DECA su mali ljudi

Deca upijaju svet oko sebe,..Deca imaju svoje BISERE,....

Tata, kupimo zvake a one slicice sa nalepnicama tetovaza prodamo i zaradimo pare. Onda kupimo deciji auto na akumulator,.,..ali dete je to ozbiljno mislilo jer je culo da odrasli pricaju kako se novci moraju zaraditi te da se onda kupi nesto.

Ili kad deca hoce svoje igracke, knjige,..da nose na Flohmarkt,..na decije buvljake i da prodaju da zarade kao neke novce?

-Sta mislite o ucenju dece od malena da se postuje rad i novac?

- Deca samo razmisljaju kao odrasli ili se trude da razumeju sistem vrednosti?

-Imate li i vi neki deciji biser vezan za svet odraslih?

da slazem se da jesu mali ali i da jesu ljudi, i imaju svoj svet koji je svakako ravnopravan nasem a neretko i bolji

Mislim da je najvrednija osobina deteta neiskvarenost. Deca se rađaju sa nekim urođenim instinktima, ali ne i sa zlobom, zavišću, lažima, mržnjom, nasilništvom... To su stvari koje usput pokupe, posmatrajući svet starijih. Oni uče da igraju uloge u društvu na primerima iz svoje okoline (pa i sa TV-a).
Dakle, da bi ti mali ljudi odrastajući u velike ljude ostali takvi kakvi jesu, treba ih vaspitavati dobrim primerom. To je ono što većina roditelja zaboravlja.
Neko će pitati: A šta kad se nađu u društvu vršnjaka, bez nadzora roditelja?
I o lošim pojavama ih treba informisati, ali im objasniti zašto je neki oblik ponašanja dobar i prihvatljiv, a drugi nije. Sve oni mogu razumeti, pod uslovom da se ponašamo prema njima zaista kao prema malim ljudima, a ne držeći se onog "To je dete, šta ono zna"...

u potpunosti se slazem jana, ali ja bi samo jos dodala da bi deca nesto naucila kako treba onda roditelji izmedju svega treba da se izvinu deci kada pogrese, jer samo tako deca najbolje shvataju sve u zivotu, tj.kada nemaju strah od roditelja i kada vide da za nesto sto se pogresilo valja izvinuti