Rade Šerbedžija ,...ne daj se,... godinama

Rade Šerbedžija
Rade Serbedzija - Ne daj se Ines




Ne daj se Ines
Ne daj se Ines,ne daj se godinama moja Ines.
Drukcijim pokretima i navikama,
jer još ti je soba topla, prijatan raspored
i rijetki predmeti...
Imala si više ukusa od mene
tvoja soba... divota
Gazdarica ti je u bolnici
uvjek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama,po poklonima,
pratila me sljedeceg jutra oko 9 do stanice
i ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom
kao list niz jednu Beogradsku padinu.
U vecernjem sam odijelu, i opkoljen pogledima
Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines.
Dugo je pripremano naše poznanstvo
i onda slucajno uz vrucu rakiju i sa svega nekoliko recenica loše prekrivena želja
tvoj je nacin gospode i obrazi seljanke
prostakušo i plemkinjo moja...
A tvoje grudi, krevet i moja soba obješena u zraku kao naranca, kao narancasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba
proletirskih brigada trideset i devet
kod Krkovic.
Pokisla ulica od prozora dalje
i šum predvecernjih tramvaja...
Lijepi trenutci nostalgije,ljubavi i siromaštva,
Upotreba zajednicke kupaonice
i molim vas ako me tko traži...
Ne daj se ines
Evo me ustajem tek da okrenem plocu
da li je to nepristojno u ovakvom casu, Mozart, Requiem, Agnus Dei,
Meni je ipak najdraži pocetak...
raspolažem s još milion nježnih i bezobraznih trenutaka naše mladosti,
koja nas provlastitim ocima
vara, krade i napušta,
Ne daj se Ines.
Poderi pozivnicu,
otkazi veceru,prevari muža odlazeci da se pocešljaš u nekom boljem hotelu...
Dodirni me ispod stola koljenom,
generacijo moja, ljubavnice.
Znam da ce jos biti mladoti,ali ne više ovakve u prosjeku tisucu devetsto trideset osma,ja necu imati s kim ostati mlad,ako svi ostarite,i ta ce mi mladost teško past,a bit ce ipak da ste vi u pravu jer sam sam na ovoj obali koju ste napustili i predali bezvoljno.
A ponovo pocinje kiša,kao što vec
kišni listopad,na otocima more od olova
i nebo od borova,udaljeni glasovi koji se mješaju glas majke, prijatelja, kceri , ljubavnice, roda, brata ...
Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu
i nestale svjetlastom bjelinom , još malo šetnje uz more i gotovo
Ne daj se Ines....







https://www.youtube.com/watch?v=fH-7Z0EEzzA



sta znamo sve o jednom,....coveku po imenu Rade Šerbedžija,...??
Recitacije?
Gluma?

Dobar glumas ali i recitacije su mu odlicne. Nedaj se Ines. Zaboravi itd. Ima mnogo dobre stvari

Vec sam zaboravio za ovu divnu pesmu.

Hvala sto si me podsetio...

čak i kada glumi na engleskom i u komercijalnim triler filmovima, to radi po meni fenomenalno, i slazem se da je uz batu stojkovica, pavla vujsica, yorana radmilovica i ljubu tadica najvece glumacko ime na ovim prostorima pa i sire.... jednom recju BARD

DO POSLEDNJEG DAHA

Bio je nekako sav nakrivo,
tako i hodao, tako i školu učio,
i baš se nekako mučio da dokaže,
da ima i važnijih stvari na Svijetu,
na primjer, u pubertetu,
kada smo svi rakiju u Vinkovcima pili,
Kasim je gledao Belmondove filmove,
i u Slavonija hotelu,
u nekom starom očevom odjelu,
naručivao času bijelog, hladnog, mlijeka.
Vucibatina neka, htjela me tući,
znaš ono, da ti kažem,
eh, ja sam oduvjek bio neki nežni poeta,
a Kasim bi, onako iz zaleta,
pomeo dvojicu, trojicu,
a zatim, poravnao kravatu i
rekao najmirnijim glasom na svijetu:
�*ta je, šta si se usro od straha,
pet je do osam,
uh, odoh ja da gledam, "Do poslednjeg daha"!
Proleće u našem gradu je bilo,
kako se kaže, puno sperme.
Znali smo kolektivno drkati,
onako majusni, brkati,
zavaljeni u šanac ispred protine kuće.
Oko nas zbunje i neko trulo pruće,
a Kasim, oca mu mangupskog,
odjednom odnekud izroni iz mraka,
i u par koraka, znaš ono, stvori se nad nama,
on, i s njim, prava dama.
Znali smo je iz komšiluka;
Ajde, kaže, da vidim ko će dalje,
dajem samo za pare,
a njemu, onako, zbog nečeg u zraku,
može taj svaku, ako bi htio.
A Kasim bi se, znaš ono,
samo nasmijao i rekao:
Ajde ne diraj mi kurveštino drugare,
može te povaliti baraba svaka...
uh, pet je do osam,
odoh ja da gledam
"Do poslednjeg daha"!
Ljeto u Slavoniji u mozak zapeče,
ne vidi se ništa od prašine...
Kasime, kaže, tako smo se, znaš,
zvali nas dva,
po nekom detektivu iz X-romana,
pa nećes valjda i ti, ko ovi vodozemci,
da ladiš muda u barutanu,
ajde sa mnom u staru pilanu,
da vadimo gliste iz piljevine.
Sjedi tako na starom biciklu
i otpuhuje kolutove dima,
al' zaistinski, ne ko ova druga raja,
on ga povuče,
Boga mi, iz jaja.
I sjednem tako na štangu, ispred njega,
bos, u kratkim hlačicama,
a on sav obučen u crno,
i cipele crne na bosu nogu.
Vozio je polako,
nek vidi, kaže, svako, da smo drugari,
još samo nam Belmondo fali,
da skupa vadimo gliste na pilani.
Bila je, znaš, u našem gradu
i jedna mala s pjegama,
mi smo, kao, bili u nekoj šemi
ma, ajde vraga šemi,
znaš ono, bili smo do grla,
jedno u drugo, zaljubljeni.
Ime joj ne smem odati, ajde,
znaš kako je sad...
Ona je tamo negdje, tamo, u Beogradu,
e, i znaš ono, ma dobro,
znaš šta ti hoću reći, jel' da?
Al znaš šta je, svake zime Kasim joj
nove rukavice donese,
i kaže joj ovako, šeretski se nasmije,
znaš ono, kako on, j....., i kaže:
Mala... hajde, čuvaj se...
i ne izlazi suviše na zimu...
možda ćes jednom igrati na filmu!
Od tad je, eto, mnogo minulo ljeta,
i ja sam danas kao, neki esteta.
Znaš ono,
filmom se bavim i ponekad pjesme pišem, al
majku mu,
nikako da zaboravim te moje Vinkovce,
i te moje blage ravnice,
gdje smo Kasim i ja,
od jutra do mraka,
živjeli život do poslednjeg daha.
A neki dan, eto, stiglo mi pismo.
Kazu... Kasima nema više...
poginuo je negdje u blizini Mirkovaca.
Na kojoj je strani bio, pitam ja?
Ma nije...kažu...taj puške nosio...
nekog je klinca na biciklu vozio...
nekog bosonogog dečaka....
kad ga je metak pogodio...
sunce ti kalajisano... kažu...
ko kaskader na filmu
je kroz zrak proletio
i na onu prašnjavu cestu pao...
zatim se malo pridigao... i
onom decaku,
na francuskom nesto šaputao.
I jos je kazu... zadnjim snagama...
nekako naročito poravnao...
a onda... lagano...
palcem desne ruke...
preko donje usne presao...
Do poslednjeg daha, mon amee,
do poslednjeg daha.

Rade Serbedzija

Cekaj me

Cekaj me, i ja cu sigurno doci
samo me cekaj dugo
cekaj me i kada zute kise noci ispune tugom
cekaj i kada vrucine zapeku
i kada mecava brise,
cekaj i kada druge nitko nebude cekao vise
Cekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
cekaj me i kada cekanje dojadi
svakome koji ceka,
cekaj me i ja cu sigurno doci
Ne slusaj kad ti kazu kako je vrjeme
da zaboravis, i da te nade lazu, nek povjeruju i sin i mati da vise ne postoje, neka se tako umore cekati i svi drugovi moji i gorko vino za moju dusu nek piju
kod ognjista, cekaj i nemoj sjesti s njima, nemoj piti nista...cekaj me i ja cu sigurno doci
Sve smrti me ubiti nece, nek rekne tko me cekao nije,taj je imao srece.Tko cekati ne zna,taj nece shvatiti niti ce znati drugi da si me spasila ti jedina cekanjem svojim dugim.Nas dvoje samo znacemo kako prezivjeh vatru kletu ,naprosto ti si cekati znala kao niko na svijetu naprosto ti si cekati znala kao nitko na svjetu...

Jedan je RADE.