Блиставости моја
Ја сам те волео
дуго
волео необично
некако тихо
посве тихо
као кад волиш музику неку
ил небо плаво.
Ја сам те волео
чудно
некако посве чудно
као кад мислиш о месецу нежно
ил о снеговима рано.
Ја сам те волео нестварно.
А да сам био ближи
волео бих те непрестано
ил пак посве бескрајно
као кад волиш
у постељи белој
сенокосу ружу тек убрану
ил звезду неку заувек незнану.
Некако далеко
некако нежно
некако лако.
А кад се пробудим
на постељи мојој
од свемирних боја
лежаше рука твоја
до мојих снова
коју сам волео нежно
блиставости моја.
Peer Sever-Sena