Ponos

Da li je ponos vrlina ili mana ?

Uopšteno,mislim da je temelj ponosu ljubav.Volim svoju zemlju,ponosna sam na nju kada u svetu čijem da nas hvale,ponosna sam na lepotu,uspehe svog deteta itd.Ono do čega mi nije stalo nikada me ne čini ponosnom i ne iziskuje moj trud.

Ne znam da li ću na "pravo mesto" da okačim svoju "priču"? Lični je doživljaj...... ali se tiče ponosa. Nemam odgovor na pitanje da li je vrlina ili mana...... ali svako od nas povuče neku granicu - i kaže:"E, ovo ti ne dozvoljavam" imam i ja ponos.
Elem, priča je sledeća:


Dodju I oni dani, kada je sve u poslu hitno I bitno…. zasuku se rukavi I prione na posao.Kada to potraje, kada se mic po mic gomila nervoza……. negde mora I da pukne.
Danima radim poslove koji su “za juce” …… danima ostajem prekovremeno ( I za to ne trazim, niti ocekujem medalju), radim I svoje slobodne subote - sve to ne radim naravno za “slavu” – nego za novac.
Uvece oko 21h zove me shef I govori da pod hitno mora da se nesto uradi a kako ja radim pre podne…… da pozovem koleginicu da I ona dodje ranije…… jer mora da se to zavrsi do 13:30h . … “U redu, nema problema”……… nazovem je I prenesem joj receno.
Sutradan….. radim , zurim, trudim se……………… velik je to posao…..koleginica nije dosla ranije ( a ja njoj to ni ne zameram, to je njena stvar I pravo), a kad je stigla – nekako zarsismo u 15h . sto je I te kako veliki uspeh.
Elem, odnesem shefu….” Sve je OK……. Ali sada treba ovo da se uradi” …… “Do kada treba da se zavrsi?”….. “Za juce” ….. prebacicu ti tabele na fles....... pa ces da vidis sta treba da se radi”
-U redu.
Elem, sidjem dole do svoje kancelarije….. radim uobicajeno I cekam fles……………… I cekam……………. Jos uvek cekam. Na satu 16h kada se zavrsava moje radno vreme, I vec sam dosta umorna………………… a cekam jos uvek fles………. Pa, bice da I nije toliko hitno.
Okrecem sefov broj telefona:” Fles nisam dobila…… da li to moze sutra da se zavrsi?
I tada se zacu urlanje:” Rekao sam da je to “za juce” ………… kako vam nije jasno da mora da se radi …….. svi nesto filozofirate” ………… I tresne slusalicu.
-“Koleginice, shef je upravo vristao preko slusalice”
-“Stvarno?” taj covek je pukao .
Prica ona I dalje nesto…………. Ali je ja ne slusam – razmisljam u sebi……… razmisljam, brojim do deset………….
-“Idem ja gore, da mu nesto objasnim”
Penjem se na drugi sprat vrlo smirena…………….. ali jbg. Dok sam se popela (sigurno zbog slabe kondicije) udarila mi “krv u glavu”…………. Prolazim sekretaricinu kancelariju I bez pardona ulazim kod sheaf:
“ODAKLE TEBI PRAVO DA SE DERES NA MENE? ………. NE DOZVOLJAVAM…….. ALI SLUSAJ ME PAZLJIVO – NE DOZVOLJAVAM DA SE NIKO DERE NA MENE……………. POSAO SAM ZAVRSILA SKORO SAMA…….. DA TI NIJE VISE NIKAD….. ALI PAZI- NIKAD VISE DA NISI POVISIO GLAS NA MENE”.......
A on? …………… spustio glavu dole……. Nije mogao ni da me gleda u oci ( verujem da su moje plave oci dobile onu “tresnja crvenu” boju…………. A glas………. Mislim da se zgrada orila.
Okrenem se…………. prodjem pored zabezeknute sekretarice ( ona nek mu tolerise urlanje – snajka mu je, pa valjda mora)
Silazim dole………….. sva sam zadihana………. Terapija brojanja 3 x po 10 ……… nabacujem “osmeh” I ulazim u svoju kancelariju.
“Objasnila sam mu”…………. Slusaj:”Ako nazove, reci ces da sam otisla………. A sada cemo da radimo I zavrsimo”.
NJu je malo uhvatila panika, …… rakoh da za sve ja preuzimam odgovornost…… da se ne brine.
Zavrsila sam svoj deo……… dobar deo njenog………. I u 18h izasla iz kancelarije.
Do svoje kuce imam setnju od 45 min. ………….. ali mi se ovaj put ucinilo da sam hodala 10 min. Kroz glavu su mi se rojile misli. …………. Ma nema prava ….. ako mu sad to dozvolim – to ce I biti njegova komunikacija sa mnom – e pa “Non paseran” … ne sa mnom……………. Ako sami sebe ne postujemo – kako neko drugi da nas postuje?
Pre godinu dana je na “neki” drugi nacin probao nesto slicno…. I tada sam mu rekla da ja jesam tiha, fina I mirna…………ali da nisam pokorna – I ako ima problem sa tim – pa Boze moj – niko nije nezamenljiv.
Kod kuce ukratko rekoh dragom sta je bilo …… tek da ga obavestim…… on me dobro poznaje…………… zna da kod mene moze:ovo I ovo….. ma, moze I to I to I to……….. ali zato nikako ne moze “ONO”…………..
Elem, u 20:30 zvoni mi mobilni…………. Vidim da je shef.
-"Ela, izvini molim te……….. tesko mi je……… umoran sam I pod stresom. Stvarno mi je zao sto sam na tebe vikao…….. ali dok se ovo ne zavrsi nisam svoj.”
-"U redu je…………… ali ti znas da sam morala da odreagujem”.
-“Ma, da naravno ….. znam”
-"Onda Ok”
-“Zdravo”
-“Zdravo”

Mozda sam previse prgava, ponosna I drcna ……………. Ali nisam BEZ razloga takva postala.Mozda me zeza temperament………… a mozda ulazim u klimaks

Svaka cast Ela, dobro si postupila, treba mu pokazati zube i svoja prava. A on bi trebao poceti ceniti tvoje vrednosti ! sto ce i biti posle ovog dogadjaja.

Ela-Bravo,ženo.Nije to klimaks,učinila si ispravnu stvar pobunivši se,stavila stvari na svoje mesto.

Znam da on mene poštuje kao radnicu (stvarno u to ne sumnjam) ..... on ima problema da iskontroliše svoj stres ali je to njegov problem - a ne moj. Svi imamo neke frustracije i nezadovoljstva (školovala sam se a imam bednu platu -a pride i redovno kasni) ............ ali to "moram" da trpim - jer da sam mogla bolje-našla bih.
Tu meni isto "radi ponos" - ali šta je -tu je.
Dreku, viku...... kao da radim "na ulici" - ne dozvoljavam.