Bela repa koja se takođe tradićionalno koristi u goranskoj kuhinji korisna je jer ubija bakterije, osobito u dišnim organima, a istraživanja su pokazala da jača opći imunitet.
Koraba, mrkva i celer također povećavaju otpornost organizma.
Odličan dodatak prehrani su jabuke. Stara poslovica kaže "Jedna jabuka na dan - liječnik iz kuće van". Jabuke su se nekada koristile za lečenje gripe, vrućice, bronhijalnih bolesti, za odčepljivanje nosa i dišnih organa, te za brži oporavak nakon bolesti.
Kod začepljenog nosa odlično djeluje pileća juha za koju je dokazano da je blag antibiotik i sredstvo za uklanjanje začepljenosti.
Posebno je dobro poznata moć crvenog i belog luka - prirodnih antibiotika i antiseptika.
Češnjak sadrži eterična ulja koja leče prehladu, grlobolju i gripu te infekcije bronhija i pluća.
Sok od češnjaka za lečenje kašlja, prehlade i grlobolje:
nekoliko češanja narezati na tanke listiće, prekriti medom i ostaviti stajati 2 do 3 sata. Piti često tijekom dana po žličicu tako dobivenoga soka.
Kod prehlade koristi se i hren: nariban, kuvan u mleku ili pomešan s medom.
Zbog svoje izuzetne lekovitosti med je vrlo korisna namirnica u suzbijanju bolesti.
Vruća limunada s medom poznati je lek za prehlade i vrućice, a ako pomešamo med s limunom ili jabučnim octom, dobijemo umirujući sirup protiv kašlja. Med je iznimno pogodan kao sredstvo u kojem se može davati lekovito bilje. Žličica naseckane majčine dušice u medu uzima se protiv kašlja i bronhitisa.
Stara narodna poslovica kaže: "Za svaku bolest raste cvetak!"
Bazga je odličan lek protiv prehlade. Vrući čaj, pripravljen namakanjem cveta bazge, ako se uzme na početku prehlade, upale krajnika, upale grla i gripe, pridonosi brzom izlečenju jer potiče krvotok, izaziva znojenje i organizam čisti od otrovnih tvari.
Za prehladu: tri žlice cvetova prelijemo litrom kipuće vode. Pijemo tijekom dana na gutljaje.
Kod upale grla: vrućim mlekom prelijemo cvetove bazge i zasladimo medom.
Kamilica je jedna od najomiljenijih vrtnih biljaka. Izvrstan je antiseptički lek za bakterijske i gljivične infekcije, te za prehladu i gripu.
Zbog brojnih delotvornih tvari koje sadrži i stolisnik je vrlo lekovit. Čaj leči dišne organe. Paru od čaja stolisnika, a i čaj ušmrkavamo u nosnice kad smo prehlađeni.
Čaj od šipka koristan je kod prehlada jer je šipak jedan od najbogatijih izvora vitamina C.
Kod visoke temperature (za znojenje):
dve čajne žličice cvetova bazge prelijemo s četvrt litre kipuće vode, nakon 10 minuta procedimo te tokom dana pijemo na gutljaje.
Znojenje takođe izazivaju čajevi od lipe i od kamilice.
Visoka temperatura može se sniziti oblozima nerazređenog jabučnog octa ili s razređenim vinskim octom (pola vode, pola octa) Hladan oblog stavljamo na stopala ili od kolena nadole.
Pare za sinuse:
- Izrezane slezove korene namačemo 30 munuta u dve litre vode, potom ih zakuvamo te udišemo paru.
- Sinusi se čiste i udisanjem pare od kamilice, smrekinih grančica ili naribana limuna.
U proleće možemo napraviti sirup protiv kašlja i iscrpljenosti:
-Smrekine vrške poslažemo u staklenku široka grla i to naizmenično red iglica, red šećera. Tako napunjenu staklenku odmah stavimo na sunce. Povremeno promešamo da se rastopi sav šećer. Procedimo i pijemo prema potrebi.
Smrekine iglice sadrže mnogo vitamina C, a što je zima hladnija, iglice ga sadrže više.
Lečenje prirodnim lekovima manje je nasilno prema našem telu, ali je i dugotrajnije i zahteva strpljivost i upornost, no u konačnici ozdravljenje je temeljito.
Stoga kako bi izbegli zimske prehlade po uzoru na naše stare valja što više jesti kiselog kupusa i kisele repe, a za slučaj potrebe u domaćoj lekarni potražiti bazgu, kamilicu, stolisnik, lipu, majčinu dušicu, šipak, slez te med i sirup od smrekinih iglica.
Ned Apr 28, 2024 9:31 am od usluzni
Kalendar
