polazak u osnovnu skolu

polazak u prvi razred osnovne skole je nesto novo za roditelje kao i za decu,..

Sva sreca te uciteljica saceka ispred ulaznih vrata skole i samo deci dozvoljava ulazak u ucionicu.

Da li se nesto promenilo od vremena kada smo mi bili djaci prvaci?

Kakvo je vase iskustvo za polaskom dece u prvi razred osnovne skole?

Da li je cela porodica DJACE PRVACE?

Mi jos to ne znamo, saznacemo za koju godinu.

Kako je bilo tvojoj cerki ?

Rin Tin Tin ::

Mi jos to ne znamo, saznacemo za koju godinu.

Kako je bilo tvojoj cerki ?

svidela joj se uciteljica njen pristup deci. Prvih pet dana upoznavanja sa ucionicom "step by step" onako bez skolskih klupa na kakve smo mi navikli.
Malo je nezgodna medjusmena od 11 do 13.30h ali dok ne pocne produzeni boravak snalazimo se nekako.
ali kad imas jos jedno mladje detence koje hoce isto da bude djace prvace,.pa jos malo ljubomorno,..
Prvi skolski dan sam pozurio da ne zakasnim da stignem bar pola sata ranije,..i onda je bila guzva roditelji nestrpljivi cekaju u skolskom dvoristu,...sve gledaju prema vratima,..ta radost to grljenje a nismo se videli samo ni tri sata.
Otisli smo po nasu malu devojcicu u obdaniste i prvo sto je detence pitalo prvaka je bilo;"
Kazi mi kako je bilo u skoli?" I naravno djace prvace je pocelo opisivati kako su sedeli kako su se upoznavali,....
A morao sam i ja malo da se ubacim u razgovor da kao nesto dodam,...
A detence je samo reklo;" Cuti tata, hocu sve da cujem, hocu sve da znam sta su radili!"
A sve sa onako velikim ocima kao da ce me pojesti,....
Ucutao sam. Sta cu.
Detence je trazilo od djaka prvaka da i ona malo nosi njenu skolsku torbu do kuce da vidi kako je to,..

a djace prvace je sa odusevljenjem izdrzalo prvu skolsku nedelju.
Prve uzine ponete od kuce, prve provere torbe po pet puta od strane roditelja,..

Vau, bas mi je drago da je i taj prvi dan, nedelja proteklo u najboljem redu !!! poljubac za obe cerkice

Opisao si, kao da je to neka prica iz bajke, a ne stvaran dogadjaj

da,.. ali kad shvatis da ti je dete vec malo poraslo i da je vreme za skolu,..a i nama prolaze godine nesto mnogo brzo. Kad pogledas u foto album ma kao da je juce bilo ono predivno leto kada smo samo setali, mazili se i gledali,..a beba ni mesec dana pa dva,..pomislim ponekad da je pre sedam godina bilo foto aparata ko danas ko zna koliko bi snimaka tek imao?

... tako je to, sta bi bilo kad bi bilo ... netreba se sekirati i misliti u nazad, ko zna zasto je sve to tako dobro ...

Eeee, ovako. Nisam sasvim sigurna koliko sam puta do sada polazila u prvi razred... Prvi put daleke 1975. godine (Bože, al je to davno bilo!!!), sa svojom decom još dva puta (1999. i 2002.) i par puta sa tuđom decom - kao učiteljica.
Ove godine sam posmatrala prijem prvaka 1. septembra sa strane (u školi radim, ali ne u nastavi) - i opet su mi oči zasuzile u toku priredbe pripremljene za decu i roditelje, i u toku pozdravnog govora, i u toku prozivanja dece od strane učiteljica, a posebno u trenucima kada se poneko dete teško odvajalo od roditelja i sa strahom prilazilo učiteljici. Za te malce je to veeeeliki korak u budućnost. Prve obaveze, a ako bolje razmislite nikad više bez obaveza.

Najgore je što deca ne shvataju da ono "Od kolevke, pa do groba - najlepše je đačko doba" nije neka "buđava fraza" nego čista istina. Dok su mali, više od svega žele da porastu, a mi bi se tako rado vratili u njihove godine...

Gde je polazak u školu, tu je i mala matura. Nisam se pošteno ni navikla na ideju da mi je dete školarac, a ona je već završila osnovnu. Strašno kako brzo vreme prolazi, kako deca brzo rastu i kako usled nedostatka vremena ili pažnje propuštamo pojedine trenutke u njihovom životu - a oni se više nikad neće vratiti... Iskoristite, zato, svaki pogodan trenutak da se igrate i družite sa svojom decom, vrlo brzo će postati odrasli ljudi.

Svim đacima prvacima želim lepe prve dane u školi - i dobru učiteljicu!!!