Nemacki lovni terijer - Jagdterrier

Nemacki lovni terijer je svestrano upotrebljiv lovacki pas. On je mali i kompaktan pas, crne boje sa paležom koji je dobrih proporcija
za lov. Koristi se uglavnom kao pomoćnik prilikom lova radi aportiranja
sitnije divljači, za lov pod zemljom (jamarenje), pogon divljih svinja,
a takođe se NLT koristi i kao tragač za ranjenom divljači po krvnome
tragu. Pripada III FCI grupi (terijeri), sekcija 1. Terijer sa visokim tragackim sposobnostima, podleze radnom ispitu.

moram reci da ko nije bar jednom u zivotu imao ovu rasu nije osetio do koje granice dostize pseca pamet

STANDARD RASE

Poreklo: Nemačka

Upotreba: Svestrano upotrebljiv lovački pas

Klasifikacija: Grupa 3 Terijer, sekcija 1.Terijer sa visokim tragačkim sposobnostima, podleže radnom ispitu

Opšta slika izgleda: Mali, kompaktan pas. Boja: crn sa paležom. Dobrih proporcija za lov.

Opšta slika vrednosti i njihov odnos:

Srazmeran obim grudi u odnosu na visinu grebena: Obim grudi je 10-12cm veći od visine grebena.

Dužina tela nasuprot visine grebena: Telo neznatno duže od visine-12%

Dubina grudi u odnosu na visinu grebena: Približno 55-60% od visine grebena.

Osobine:
Hrabar i ljutit, snažan, spereman za akciju, izdržljiv i vitalan,
temperamentan, uporan,pristupačan i vodljiv, kada se uplaši postaje još
agresivniji.

Glava: Izdužena, nešto klinastog oblika, nije špicasta. Njuška je nešto kraća od lobanje, od početka vilica do završetka.

Gornji deo glave: Lobanja pljosnata, ravna, a između ušiju široka. Između očiju uzana.

Stop: Neznatno izražen.

Izgled lobanje/nosa:
Njuški odgovara nos koji treba da bude ni preuzak ni premamalen, nosna
pečurka ne sme biti rascepljena. Boja nosne pečurke je crna ili braon
kod braon pasa.

Njuška: Snažna, izraženih obraza, sa dubljom donjom vilicom i jako izraženom bradom.

Usne: Zategnuto se graniče i dobro su pigmentisane.

Čeljusti/zubalo/zubi:
Veliki zubi. Snažna čeljust sa perfektnim i potpunim makazastim
zagrižajem, pri čemu sekutići gornje vilice naležu svojom unutrašnjom
površinom na spoljnu površinu sekutića donje vilice. Zubi su pravilno
uređani u vilicu. Sa 42 zuba se obrazuje zubna formula.

Oči: Tamne, male, ovalne, duboko utisnute, kapci dobro naležu, odličnog izraza.

Uši: U obliku slova "V", prekloplje unapred, ne suviše male.

Vrat: Snažan, ne predug, nešto naglašeniji sa izraženim prelazom ka plećki.

Telo: Gornja linija tela ravna.

Greben: Izrazit.

Leđa: Jaka, ravna, nisu prekratka. Predeo slabine snažnih mišića.

Guša: Snažnih mišića, ravna, bez podvaljka (fanona).

Grudi: Duboke, dobrog svoda, savijenih rebara, nisu preširoke, grudne kosti su duže sa dobro ispruženim rebrima.

Donja linija: Razvijena, ispoljava se u jednom elegantnom zamahom, kratkih napetih slabina, laganoizraženog stomaka.

Rep:
Dobro naleže na duže sapi, kraći za oko1/3. Može nešto manje da se
savije, ali kad pas hoda uvek je uzdignut strmo, ne sme da se pervije
preko leđa. (U zemljama u kojima je zakonodavac dozvolio skraćivanje
repa, rep ne mora da ostane prirodnog oblika već treba da se nosi po
slobodnom izboru.)

SRAZMERA ZGLOBOVA PREDNJIH NOGU

Uopšteno:
Pokretanje se posmatra ispred i paralelno, sa strane posmatrajući dobro
stoje postavljene pod telo. Rastojanje od zemlje do karpalnog zgloba je
približno isto kao i rastojanje od kolena do grebena.

Plećke: Dobro nakrivljene, a unazad leže dugačka rebra snažnih mišića. Dobar ugao između rebara i nadlaktice.

Nadlaktica: Poželjno duga, dobra i sigurne muskulature.

Lakat: Naleže na telo, nije okrenut ni unutra ni spolja. Dobar ugao između nadlaktice i podlaktice.

Podlaktica: Suva je i vertikalno stoji, snažnih kostiju.

Prednje došaplje: Nagnute lagano prema napred, kostiprilično jake i fine.

Prednje šape:
Često su šire od zadnjih šapa sa dobro skupljenim prstima, dovoljno
debele i jedre, stalno napete, dobro formiranih oblina. One stoje
paralelno. Po stavu i pokretu nisu usmerene ni unutra ni spolja.

Zadnje noge: Izgledaju prave i paralelne, dobrog ugla od vrha do dna butine.

Gornji deo butine: Dugačak, širok i mišićav.

Koleno: Snažno sa dobrim pokretom, sa dobrim uglom od gornjeg dela butine do donjeg.

Donji deo butine: Duga, mišićava i žilava.

Skočni zglob: Duboko usađen i snažan.

Zadnje došaplje: Kratke, uspravno stoje.

Zadnje šape:
Ovalno okrugle, sa dobro skupljenim prstima, dovoljno debele i jedre,
stalno napete i dobrih su pigmentiranih oblina. One idu paralelno u
stavu i u pokretu, nisu usmerene ni unutra ni spolja.

Hod: Pokriva prostor brzo i žustro, hod je brz i žustar, tečan, u prednjim i zadnjim nogama pravilan i paralelan, noge se ne čepe.

Koža: Debela, zategnuta, pripijena uz telo, bez nabora.

DLAKA

Zanimljivosti dlake: gusta i oštra, izglađena, poravnata, pokrovna dlaka je tvrda, gusta i glatka.

Boja:
Crna, tamno braon ili crno siva pomešana sa crveno žutom. Oštro
izražene pege u braon očima, njuški, grudima i slabinama (čmaru).
Svetle i tamne nijanse su dozvoljene da se pomešaju. Mali beli belezi
se tolerišu na grudima i šapama.

Veličina/Težina/Visina grebena:

Mužjaci: 33-40 cm .............Ženke: 33-40 cm

Težina (poželjna radna težina):

Mužjaci: 9-10 kg ................Ženke: 7.5-8.5 kg

Testisi: Mužjaci moraju imati dva podjednako razvijena testisa, koja se stalno nalaze u skrotumu.

Mane:
Svako odstupanje od napred navedenih tačaka je mana koja može da se
vidi i primeti, čija se štetnost izražava u tačnom sadržaju u gradima.
Nedostatci jednog od oba M3 nije greška.

Teške mane:
Uska glava, uska i oštra njuška, krivca vilica, uska vilica, nepravilno
zubalo, nepravilno raspoređen ukupan poredak zuba u gornjoj i donjoj
vilici, svetao i flekav nos, svetle prevelike i isturene uši. Položaj
ušiju, savijene, premale, preduboko utisnute ili preteške uši. Strme
prednje noge. Spuštena leđa, šaranova leđa ili nadgrađenost. Kraća
grudna kost, preusko i preširoko čelo. Strme zadnje noge, prenaglašene
prema spolja ili vraćene unutra, lučno zakrivljeni izraženi prsti, "O"
noge ili ne uhranjene noge kako u stavu tako i u pokretu. Iskorak
nepravilan ili kratkog dometa. Nepravilno, neprirodno iskrivljenih
šapa, mačijih šapa. Prenaglašen rep koji visi kao kod lovačkog psa,
preduboko uvučen rep. Kratka dlaka, retka ili tanka dlaka. Stomak i
butine ne prekrivene dlakom.

Diskvalifikacione mane:
Suštinske slabosti su plašljiv i neprirodan karakter. Predgrizač ili
podgrizač, stisnuta vilica, nedostatak zuba, izuzev M3. Nedostatci
testisa, pogrešni pigmenti, ektropija, razne boje očiju, plave ili
šarene oči, pogrešne boje, prevelike i premala veličine.

super uradjeno

ISTORIJAT RASE


Veoma
je teško tačno odrediti početak rase našeg terijera. Prvi izveštaji o
nemačkom lovačkom terijeru potiču iz 14. veka, tačnije 1485. godine,
gde se pominju mali psi koji služe za lov na divlje životinje pod
zemljom. Međutim, već 1686. u knjizi "Gentlemen s recreatinos" izvesni
gospodin Bllum daje opis tadašnjih terijera: "Terijer je veoma mali pas
i primenjuje se u lovu na lisice i jazavce. Njegov zadatak je da se
uvuče ispod zemlje i da uhvati divljač. To znači da terijer drži divlju
životinju u jednom delu jame (stanište lisice ima puno delova ) dok je
iovci ne iskopaju odozgo. Glasnost pasa i njegov lavež pokazuje tačno
gde se lisica nalazi, najčešće se primenjuje više terijera tako da novi
terijer može da zameni onog koji je prvi ušao u jamu i da ga rastereti."

Bez
obzira na sve do tada zapisano prvi opširan opis naravi terijera daje
nam Edvard Sidenham u svojoj knjizi "Cvnographia Britannica" (1800
god.) : "On je često spreman na svađu i lako razdražljiv, veoma
inteligentan uvek spreman na uzbunu, kad se samo jednom dovede u
akciju. Čak i ako ne poseduje neuporedivu tvrdoglavost buldoga, pak ima
veliku brzinu hvatanja, koju sprovodi veoma inteligentno uz izuzetnu
spretnost, njegova akcija štiti njega samog a njegov ujed može da
usmrti protivnika. On se bez oklevanja sjuri u lisičiju jamu i istu
udavi ili is-tera napolje. Kolika je velika njegova hrabrost, toliko je
kvalitetna i njegova inteligencija. On može da lovi rame uz rame sa
biglom iii španijelom. Divljim mačkama, kuni, tvoru, lasici i pa-covima
on je pre svega odvažni neprijatelj. Bez problema se upušta i u borbu
sa vidrom na vodi a i pod vodom." Boja ovog terijera je bila obično cma
sa riđosmeđim paležom i riđosmedom njuškom i mrljama iste boje iznad
očiju iako ima i belih mrlja."

Treba
obratiti pažnju na sliku "De Wildea" iz 1806 godine gde je predstavljen
jedan oštrodlaki foksterijer koji svojom gradom sa nešto dužim leđima i
teškim mesnatim ušima jasno pokazuje već pretpostavljeno ukršatnje sa
biglom.

Od 1859. godine počelo je
održavanje prvih izložbi koje iz godine u godinu postaju sve
popularnije, tako da se foksterijer sve više viđao na tim izložbama, a
samim tim se polako pretvarao u kućnog psa. Oko 1880. godine dolazi do
uvoza prvih pravih foksterijera (kratkodlakih) iz Engleske u Nemačku.
Međutim, tek pred početak I svetskog rata jedan mali krug lovaca iz
južne i zapadne Nemačke počinje da održava i odgaja isključivo
foksterijere. Već tada su načinjene manje izmene u izgledu, pošto su
psi korišćeni pretežno za lov u jamama.


Medu južnonemačkim lovcima koji su odgajali foksterijere za lov posebno
su se izdvajali gospodin Rudolf Fries, gospodin Watter Zangenberg;
gospodin Carl-Erich Grunevvald.

Posle
I svetskog rata oni su kao takozvana "Lovačka grupa" predstavljali
opoziciju čistim "Sportskim i izložbenim odgajivaćima" koji su želeli
da pas prvenstveno bude "lep", a tek na drugom mestu je bila njegova
upotrebljivost u lovu. Tri pomenuta gospodina su imala jedan zajednički
cilj da dobiju jednog lovnog crnoriđeg jamara, što su i propagirali u
svakoj prilici. Vremenom je došlo i do potpunog lazilaženja sa
odgajivačima izložbenih foksterijera. Ne-gde baš u to vreme sasvim
slučajno direktor zoološkog vrta dr Heck Hagebeck je poklonio Walteru
Zan-genbergu četiri crnoriđa terijera koji su navodno poticali iz čisto
odgajenog legla foksterijera.
Ova četiri psa su označena kao prvi
nemački lovački terijeri. Po boji upošte nisu imali ništa slično sa
foksterijerima. Ta četiri početna psa: "Werwolf", "Rauhgraf", "Morla";
"Migra" ukrštana su na imanju Zangenberga sa njegovim najkvalitetnijim
foksterijerima, kojih je ponekad u odgoju bilo i preko 100. Ubrzo se
ispostavilo da odgajanje ne ide pravcem kojim bi trebalo da ide.

Problema
je bilo više, ali jedan od najvećih je taj što je dobi-jeno mnogo
šarenih i neotpornih pasa. Bez obzira što je taj početak bio relativno
traljav, u lovačkim krugovima se pročula priča o stvaranju nove lovačke
rase pasa. O ovom "osnivanju rase" čitao je i čuo dr Herbet Lackner,
veliki lovac i odga-jivać pasa. Pošto je on upravo u to vrerne nastojao
da odgoji nemačkog lovačkog Šnaucera, zainteresovala ga je ćela priča i
stupio je u kontakt sa gore navedenim odgajivačima i lovcima. Tog
momenta nastaju pravi počeci rase "nemačkog lovačkog terijera", onakvog
kakav je i danas.

Dr Lackneru se
izuzetno svidela ideja o stvaranju jedne ovakve rase pasa, ali daijim
ukrštanjem isključivo rasama terijera, tako da je "lovački šnaucer"
time potpuno zaboravljen. Posle nekoliko vrlo detaljnih razgovora,
Fries, Zangenberg i Grunewald su zaključili da je kucnuo čas da se
osnuje sopstveno udruženje pod imenom " Klub nemačkih lovačkih
terijera". Klub je osnovan 1924. a zaveden kao registrovano udruženje
1926, sa sedištem u Minhenu. Prvi predsednik je bio Rudolf Fries. U
klub se odmah učlanio veliki broj lovaca. Pošto je dr Lackner konačno
krenuo u stvaranje nove rase, prvo što ga je interesovalo a oko čega se
dvoumio je pravo i istinito poreklo prva četiri crno - rida terijera
("Werwolf", "Rauhgraf ", "Morla" i " Nigra").

Njegova
istraživanja pokazala su daje njihov otac crno - riđi terijer, a majka
siva ženka foksterijera koja je u svomporeklu imala velškog terijera,
ili mešanca velškog i irskog terijera. U veoma kratkom vremenskom
periodu doneta je odluka da bi za stvaranje rase bili najpoželjniji
velški i staroengleski terijeri. Počela je potraga za najkvalitetnijim
predstavnicima tih rasa. Mapori da se nade crno - riđi staroengleski
oštrodlaki terijer u međuvremenu su urodili plodom. Dr Lackner je u
međuvremenu uspeo da preko jednog profesora engleskog jezika, koji je
radio u njegovom gradu, stupi u kontakt sa engle-skom odgajivačnicom
lovačkih pasa. Tamo otkriva i kupuje ženku sta-roengleskog oštrodlakog
terijera po imenu "FORMA BALTIA" , koja je plaćena tada nezamislivih
600 DM. Kuja je odgovarala idealnoj zamisli: imala je četvrtastu
figuru, duža leda od foksterijera, veće grudi, spreda i otpozadi bila
je veoma dobro razvijena, a posedovala je i izuzetne lovačke
sposobnosti. Sve ove osobine kuja je prenela svojoj kćerki "MOVE
BALTIA" . U isto vreme je Carl -Erich Grunevvald dobio jednog veoma
dobrog velškog terijera čiji su se roditelji pokazali kao izvaredni u
lovu. Zvao se "Farber vom Schiitzenrain". Bio je mali lovački pas,
posebno čvrste naravi, enormno jak i smiren. Parenjem "Farber vom
Shutuenrain" i "Move Baltia" dobijen je poznati "Ilio Palatia".

Drugi
lovački pas koga je dr Lackner dobio iz dobrog legla velških terijera
zvao se "Helfer Baltia " koji je uveden u odgajanje, ali svakako ne u
istoj meri u kojoj je bio "Farber vom Schiitzenrain". Ovim su navedeni
svi psi učesnici u stvaranju rase koji su u kombinaciji sa četiri stara
dr Heck Hagebeckova psa osnova i početak rase nemačkog lovačkotj
terijera. Međutim, od svih do sada pomenutih pasa za parenje su najviše
korišćenji "Forma Baltia", "Farber vom Schutzenrain" i "Helfer Baltia".


Izuzetno brzo je počela da nestaje sivo - bela foksterijerska boja a
lovačke osobine su iz godine u godinu bile sve kvalitetnije. Samim tim
biio je sve više odgajivača i ljubitelja koji su ulagali puno rada i
truda da bi unapredili rasu u svakom pogledu.


Između ostalog došlo je i do pojave dve struje oko cilja odgoja
nemačkog lovačkog terijera. Prvu struju su predstavljali dr Lackner i
Carl - Erich Grunevald koji su težili da dobiju višestrukog lovačkog
psa za upotrebu ispod i iznad zemlje, dok je Rudolf Fries želeo da
nemački lovački terijer bude isključivo oštri jamar i pas za lov
divljih svinja. Da su se, ipak, ostvarile težnje dr Lacknera vidimo
danas po našim psima. Kako se rasa polako ali sigurno razvijala, došlo
je vreme da se u red dovedu rodovnici, podaci o psima, da se registruju
parenja i naprave radni i izložbeni pravilnici o kriterijumu i
ocenjivanju jedinki, stoje i učinjeno.


Još uvek je trebalo da DKH ( nemački savez ) prizna nemaćkog lovačkog
terijera kao rasu i daje navede u odgajivačkim knjigama. Do toga ne
dolazi jer je DKH i dalje bio pod jakim uticajem odgajivača izložbenih
foksterijera. Treba pomenuti da je DC ( delegirana komisija ), u kojoj
se nalazi čitav niz priznatih i iskusnih lovaca, priznala rasu i
otvorila joj nemačku knjigu pasmina.Prvi čovek koji je vodio "registar
odgoja nemačkih lovačkih terijera" bio je šumar Gop-fert .1932. godine
Carl - Erich Grunewald preuzima vođenje knjiga. Tadašnje predsedništvo
kluba odlučilo je da se registruju kao DHStB ( nemaćka knjiga
pedigrea). Ma samom početku broj nemačkih lovačkih terijera uvedenih u
DHStB nije bio veliki, Neki su zavedeni u knjige kasnije, ali je ipak
bilo mnogo pasa o kojima su podaci izgubljeni. Prva odgajivačka knjiga
izašla je 1932. godine i u njoj je zavedeno 28 pasa. 1933.godine bilo
je zavedeno 72, a 1934. već 122 psa.

21.04.1934.godine
u Mannheimu je održano glavno okupljanje Kluba nemačkih lovačkih
terijera. Na njemu je tadašnji predsednik Rudolf Fries zatražio da bude
izuzet od ponovnog biranja na isto mesto, pravdajući se velikim
obavezama u državnoj službi.

Na
njegov predlog novi predsednik je postao dr Herbert Lackner, koji se na
tom mestu zadržao do smrti - 1966.godine. 1935.godine registrovano je
214 pasa, dok 1936. godina donosi čak 280 pasa. Sve ove odgajivačke
knjige za nemačkog lovačkog terijera su izlazile pod okriljem
reor-ganizovanog nemačkog saveza koji se zvao RDH (carski savez za
nemačke pasmine). Razlog zbog koga je sve to bilo baš tako, jeste
obaveza svih malih rasa, u to vreme, da imaju preko 200 upisanih pasa
da bi same funkcionisale. Pošto je broj od 200 upisa godišnje
prevaziden, kucnuo je čas za vođenje sopstvene odgajivačke knjige koja
je izašla 1937.godine.


U novoj odgajivačkoj knjizi je učinjeno sve da se dokumentuje odgoj da
bi se pokazalo lovačkom i kinološkom savezu da se nemački lovački
terijer odgaja da bi služio, pre svega, za lov. Najveću zaslugu u tome
imao je Carl - Erich Qrunewald koji je ovaj zadatak izvršavao
besprekorno, sa puno ljubavi i pažnje.


Odgajivači nemačkih lovačkih terijera su nepokolebljivo išli svojim
putem da naprave nezamenljivog psa za lov ispod i iznad zemlje. Stvaran
je lovački pas za lov na lisice, jazavce, divlje svinje, pas tragač i
pas za lov u vodi. nešto teže je bilo učvrstiti oštrinu, nos i
sledoglas-nost na jednom mestu. Odlučni odgajivači, kojima je tek
najbolje bilo dovoljno dobro, i koji su bezobzirno isključivali iz
odgoja sve što nije bilo savršeno, postigli su zaista mnogo tih godina.
Uprkos ratu koji je izbio u međuvremenu, sve veća potražnja za nemačkim
lovačkim terijerima dokazivala je da je ova rasa počela da uživa sve
veću popularnost. U međuvremenu su samo psi koji su položili ispite
išli u priplod. Cilj nije bilo umnožavanje odgojenih pasa, već njihov
kvalitet. Težilo se za čvrstim psom kratke dlake i srednje veličine.
Boja za lov nije igrala nikakvu ulogu, no ipak je suzbijano odgajanje
smeđih i šarenih pasa. 1941.godine uneseno je 3000 nemačkih lovačkih
terijera u odgajivačku Knjigu. Uprkos svemu bilo je nekoliko
nepokolebljivih članova, lovaca i odgajivača koji su uspevali da održe
ispite, a Carl ~ Erich Qrunewald je čak izdao dve knjige za odgajivaće:
1941 - 1942 i 1943 - 1945.godine.




U toku U svetskog rata mnoga dokumenta i zapisi o rasi su nestali u
ratnom vihoru. Uz puno truda i napora dr Herbert Lackner i Car - Erich
Ortinewald su bili ponovo ti koji su posle rata uspeli da ožive i
pokrenu klub nemačkih lovačkih terijera.


Osnivačka skupština je održana 08-04.1947.godine u 17,00 časova u
gradiću Salzhausen. Za predsednika je ponovo izabran dr Lackner. U
malim grupama opet se počelo sa dresurom, ispitivanjem i odgajanjem. S
obzirom daje bilo dosta poteškoća, tek u maju 1953. godine pojavila se
prva posleratna odgajivačka knjiga za godine 1946 - 1949.
Osnovane
su republičke i pokrajinske grupe. Ponovo su formirani pravilnici o
takmičenju i odgajanju. Hemački lovački terijer se ubrzano širio ne
samo u Nemačkoj, već i u Austriji, Švajcarskoj, Istočnoj Nemačkoj,
bivšoj Čehoslovaćkoj i ostalim zemljama Evrope, stalno pokazujući svoje
kvaliltete i osvajajući, iz dana u dan, srca istinskih zaljubljenika u
lov.
Materijal preuzet iz knjige: NLT Prošlost, sadašnjost, budućnost ... -Vidović Jovice

Kako su tvoji predivni psi ?

a mogu li znati da li je moguce doci u posed takve knjige

Rin Tin Tin ::

Kako su tvoji predivni psi ?

Super .., hvala na pitanju. Imam neke nove slike ... ali postavicu ih malo kasnije. Pozz!!

stryker ::

a mogu li znati da li je moguce doci u posed takve knjige

Joj... nemam pojma. Knjiga je izdata cini mi se 1998... ili tako nesto. Nema je vise u prodaji, jedino ako nadjes od nekog polovnu.

Ulk von der Ava forst

predivno izgleda koliko je star pas

stryker ::

predivno izgleda koliko je star pas

6.11. 2005. Evo i njegovog rodovnika.

Kako su ti zenke?

pa super taj pas je sada u najboljim godinama