Ljudska prava
Prava žena
Silovanje
Silovanja su prisutna praktično u svim današnjim društvima, čak i u državama za koje još uvek ne postoje zvanični podaci. Po UN-ovim izveštajima u sledećim zemljama često dolazi do silovanja: Afganistan, Gvajana, Kambodža, Kolumbija, Mosambik, Namibija, Nepal, Pakistan, Peru, Filipini, Slovačka Republika, Svacilend, Tajvan, Trinidad i Tobago, Uganda i Zair. U Nemačkoj, El Salvadoru, Mikroneziji, Irskoj, Jordanu, Keniji, Peruu, Sejšelima, Švedskoj, Tadžikistanu primetan je više-manje znatan porast silovanja u poslednje vreme. Samo u Mauretaniji, Laosu, Džordžiji i Tunisu primećen je pad broja silovanja.
Činjenično stanje kod silovanja brojevima sigurno nije obuhvaćeno, obzirom da su crne cifre, pretpostavlja se, zaista visoke. Često se u statistikama koriste podaci silovanja prijavljenih policiji. Studija koja je provedena u Kanadi, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji, SAD-u i Južnoj Koreji pokazala je da 8-15% žena bude silovano u njihovom mladalačkom dobu. Ako se tu još uračunaju pokušaji silovanja brojka se povećava do 20-27%.
Strah od silovanja sastavni je deo svakodnevnice žena u većini zemalja ovog sveta. One ograničavaju svoje polje delovanja i kretanja i traže zaštitu muškaraca. Ipak, pretpostavka koja izaziva strah kod većine žena, dakle, biti silovana u mračnoj uličici od strane nepoznate osobe, u praksi je relativno redak slučaj. Mnogo češće silovanja i seksualna zadovoljenja nad ženama dešavaju se u poznatoj socijalnoj okolini (vidi odlomak "Nasilje u porodici"). Doduše, broj silovanja počinjenih od strane bandi (grupna silovanja) porastao je u mnogim zemljama (Papua Nova Gvineja, Indija SAD).
Ženama koje su u begu ili se nalaze u izbegličkim logorima posebno preti silovanje. Počinioci su u ovakvim slučajevima uglavnom pripadnici vojske i službi, banditi, izbeglice muškarci, koji se nalaze u istom izbegličkom logoru, ili muški pripadnici sukobljenih etničkih grupa. Seksualne "protuusluge" moraju se davati u zamenu za robu, novac, mušku zaštitu, ili kao "ulazna viza" na granicama nekih zemalja. U mnogim državama sveta ženske zatvorenice bivaju seksualno zlostavljane od strane policije ili zatvorskih čuvara ili im se preti seksualnim zlostavljanjem kako bi se iz njih izvukle informacije.
Pozadina: Silovanje je forma dokazivanja moći i održanja kontrole nad silovanom ženom, a ne zadovoljenje seksualnih nagona i potreba. Ono je duboko ukorenjeno u patrijarhalnim strukturama društva. Tako se predstave silovanja mogu naći još u mitovima i legendama o stvaranju zemlje i sveta. Silovanje služi kako bi se žene obeshrabrile i uzdrmale u njihovoj psihičkoj stabilnosti. Počinioci u većini slučajeva nisu prihički poremećeni ili abnormalni. Cilj je oduzeti žrtvi njenu ličnost, time što je se redukuje samo na njen fizički pol. Zbog svega toga, silovanja su za žrtve mnogo teži psihički teret nego neka druga forma agresivnog delovanja.
Posledice:
fizičke posledice: veoma često teške povrede, seksualno prenosive bolesti;
psihičke posledice: trauma sa dugoročnim simptomima (stanje straha, potiskivanje, poremećaji sna i ishrane, poteškoće sa koncentracijom, apatija i depresija, seksualne smetnje, nizak osećaj samopoštovanja, sklonost prema samoubistvu, upotreba droga i alkohola);
socijalne posledice: neželjena trudnoća, povlačenje i socijalna izolacija, poremećaji komunikacije sa porodicom. Socijalne posledice silovanja mogu se pojavljivati i pratiti čak do treće i četvrte generacije potomaka silovane žene.
Ono što pretstavlja posebno opterećenje za žrtvu je život sa silovanjem. U većini zemalja žene ne mogu računati na podršku od strane svoje porodice, poznanika ili prijatelja, obzirom da se često traži dio krivice i kod žrtve silovanja, a počinilac se tendencionalno opravdava. Ovakve pozicije nisu raširene samo unutar stanovništva, već i kod policijskih i sudskih službenika, tako da se silovanjima, ako ih žrtve uopšte prijave, poklanja veoma malo pažnje. Ukoliko ipak dođe do suđenja, počinioci mogu biti sigurni da neće dobiti kaznu koju zaslužuju, već mnogo blažu. Sudski proces u pravilu izaziva novu traumu kod žrtve. Ukoliko, ipak, žena još živi u društvu u kojem nevinost neudate devojke igra veliku ulogu i poseduje veliku vrednost, mora računati sa tim da će pored silovanja biti još i zlostavljana i na kraju verovatno ubijen.
Juče u 2:39 am od usluzni
Kalendar
Kod nas se taj zločin, na žalost, sankcioniše ne baš dovoljno jakim i oštrim kaznama. Čak se, što je paradoks, takvi osuđenici, puste pre isteka kazne, zbog "dobrog vladanja". I kada se vrate u javni život, nastave po starom. I tako u krug. Ništa na takvog zločinca ne deluje dovoljno vaspitno. Čovek je takav, kakav je, rodi se takav ili u sebi nosi nešto što se razvije u siledzijsko ponašanje. Bojim se da kod nas ne postoje dovoljno dobri zakoni, koji se tiču preventive ili sankcionisanja. A ako postoje, onda se ne sprovode. Neko je tu loše radio svoj posao.