Ljudi koji imaju problema sa vidom

Da li ste nekada imali priliku da komunicirate s takvom osobom, kojoj je uskraceno čulo vida ?
Šta osećate kad vidite slepu osobu,osim sažaljenja ?
Da li vam ikada prolaze kroz glavu misli,kako je njima i šta osećaju ?
I da li bi se nekad odlučili da ostatak života provedete sa osobom koja ne vidi ?

Zabavljala sam se tri godine sa momkom čiji su roditelji slepi.
Od njegove mame sam naučila da pravim neke kolače i torte.Šta da vam pišem?Oni smatraju da je gori hendikep biti gluv.Otac je redovno išao sam na svoj posao telefoniste gradskim autobusom sve do svoje penzije.Boje su im se sviđale po tome kao zvuče,na primer,majka je volela crvenu.
Pomoć za vođenje im je trebala samo kada idu na neka mesta gde ne odlaze redovno kao što je poseta lekaru ili nekoj drugoj instituciji.
Na pijaci su se savršeno snalazili jer godinama su išli na istu,a proizvode su kupovali tako što je dobro opipaju.I savršeno su imali sliku o tome kako njihovo dvoje dece izgledaju.

Sreca u nesreci, interesantna prica, i svaka im cast !!!

Poznajem jedan bracni par,oboje su slijepi.Jos u zivotu nisam upoznala prijaznije ljude i veliku volju za aktivnim zivotom.Ponekad ih vidim kako bezbrizno setaju .Imaju sina vec odraslog ,nije slijep,,i divno su ga odgojili.Stvarno iako su slijepi nista nisu uskraceni.On je putovao po cijelom svijetu,a kada se vratio iz Kine sa Olimpijade,toliko je pricao kako su Kineskinje lijepe,rekao je da lice na mene hahahaa,,a kada sam mu rekla kako zna ,on meni pa imam oci vidim..Uopste se ne opterecuju sa svojom sljepocom.