Blues

 

Preminuo Bi Bi King



Slavni američki gitarista i pevač Bi Bi King, “kralj bluza”, preminuo je u 90. godini u Las Vegasu.

Najpoznatiji po hitovima “My Lucille”, “Sweet Little Angel” i “Rock Me Baby”, Bi Bi King je preminuo u snu, a prema navodima američkih medija, bio je lošeg zdravlja poslednjih nekoliko meseci. Nedavno je bio u bolnici zbog bolesti srca i dijabetesa.

Rođen u Misisipiju, King je počeo da nastupa još 40-ih godina 20. veka, a uticao je na niz generacija muzičara, među kojima su i Erik Klepton (Eric Clapton) i grupa U2, sa kojom je krajem 80-ih snimio duet “When Love Comes To Town”.

Snimio je više od 50 albuma i dobio 15 nagrada Gremi, uključujući i nagradu za životno delo 1987.

Među njegovim najpoznatijim hitovima su: "3 O'Clock Blues", "You Know I Love You", "Woke Up This Morning", "Please Love Me", "When My Heart Beats like a Hammer", "You Upset Me Baby", "Sweet Little Angel", "When Love Comes to Town", "The Thrill is Gone".

Povodom smrti, počast su mu odale mnogobrojne kolege na društvenim mrežama, a Klepton je postavio na svoj Fejsbuk profil video omaž “dragom prijatelju”.

“Želim da mu zahvalim za svu inspiraciju i ohrabrenja koja mi je dao kao muzički izvođač svih ovih godina, ali i kao prijatelj”, naveo je Klepton, koji je sa Kingom na početku novog milenijuma ostvario veliki komercijalni uspeh saradnjom na “Riding With the King”.

Bluz gitarista Badi Gaj (Buddy Guy), koji je često svirao sa Kingom, naveo je da je bio jedan od velikana.

Leni Krevic (Lenny Kravitz) je napisao na Tviteru da svi mogu da sviraju hiljade nota, ali nikada neće reći ono što je King mogao samo jednom.

Gitarista Riči Sambora (Richie) naveo je da je strašno tužan i izrazio saučešće Kingovog porodici. Slično je poručio i Ringo Star (Starr).

Bi Bi King je bio uvršćen u kuće slavnih bluza i rokenrola, a magazin “Rolling Stone” ga je svojevremeno proglasio trećim najboljim gitaristom svih vremena.

Sve do nedavno, King je svirao najmanje na sto koncerata godišnje.

Oduševljavao je obožavaoce džeza i bluza svojom omiljenom gitarom (Gibson ES-355), koju je zvao “Lusila”.

Na početku karijere svirao je isključivo pred afroameričkom publikom, ali je ubrzo stekao mnogo širu bazu obožavalaca i počeo da odlazi na turneje i po Evropi.

Tokom 50-ih imao je u proseku 275 koncerata godišnje, a 1956. održao ih je čak 342.

Kada je 2006. dobio Predsedničku medalju slobode, najviše američko građansko priznanje, rekao je da je njegova karijera bila “veliko putovanje” i da je svakog minuta uživao u njoj i predstavljanju bluza mnogobrojnoj publici.

(SEEcult.org)