Još u materici dete uči i memoriše neke obrasce kretanja (spontani pokreti ekstremiteta, zevanje sa zabacivanjem glave, gutanje, sisanje palca...). Od rođenja do prohodavanja, detetu predstoji dugačak put uvežbavanja motornih veština, koje će ga pripremiti za vertikalizaciju i što bolju borbu sa gravitacijom.
Početkom 20. veka, započelo se sa boljim razumevanjem procesa normalnog razvoja deteta. Svakako, mnogo je lakše i roditeljima i lekarima kada znamo šta da očekujemo u određenom periodu tokom prve godine života. U tu svrhu, napravljene su karte koje pokazuju smernice motornog, manipulativnog, jezičkog i socijalnog razvoja. Naravno, uvek treba imati u vidu da je svako dete posebno, i da je puno faktora koji određuju kako će savladavati sve stepenice u razvoju. Ono što se može pročitati u literaturi, jeste da su okretanje na ravnoj podlozi, sedenje bez naslona, hodanje uz nameštaj i samostalno hodanje - veoma važni putokazi motornog razvoja.
U zapadnoj kulturi, deca se stimulišu da puze stavljanjem na stomak, kada uvežbavaju oslonac - najpre na podlakticama, pa sa ispruženim podlakticama (odižu jednu ruku i prebacuju težište sa jedne na drugu stranu). Potom se dete postavlja u četvoronožni položaj, ljulja napred-nazad, nekoordinisano puzi (pomera najpre ruke, pa noge), a zatim puzi i u recipročnom obrascu (leva ruka, desna noga, i obrnuto). Svakako, u tom smislu je potrebno ne požurivati decu, nego ih ohrabrivati u izvođenju aktivnosti koje su primerene njihovom uzrastu.
Zašto bi dete trebalo da puzi?
Pojedini autori smatraju da puzanje razvija bolju koordinaciju između dve hemisfere mozga, što u kasnijem razvoju može da utiče na bolji učinak u školovanju. Drugi važan segment je razvoj binokularnog vida, jer dete ima potrebu da pogled usmerava napred, a potom i dole, prema svojim rukama. To mu pomaže da integriše vestibularni, proprioceptivni i vidni sistem, po prvi put u svom razvoju. Integracija ovih čula pomaže u osećaju balansa, orijentacije u prostoru, razvoju percepcije...
Šta je sa decom koja ne puze?
Veoma važan činilac u razvoju deteta, osim genetske predispozicije, jeste i način odgajanja u različitim sredinama. Puzanje se kod zdrave dece očekuje, u proseku, u periodu između osmog i desetog meseca života. Ako se dete u tom uzrastu stavi u dubak, kolica, stolicu ili ogradicu - normalno je da neće pokazivati želju za puzanjem, već će se truditi da se odupire nogama o podlogu i stoji.
Šta roditelji mogu da urade?
*Kada dete odbija položaj na stomaku u uzrastu od tri meseca, olakšajte mu tako što ćete ispod grudnog koša da mu stavite malu rolnu od peškira ili da ga, umesto na ravnu podlogu, stavite na kosu ravan.
*U šestom mesecu mu možete pomoći tako što ćete da ga postavite preko svoje noge. Ono je kolenima naslonjeno o podlogu, trup je poduprt vašom nogom, a ruke su slobodne za oslonac. Ako je dete uspostavilo funkciju samostalnog sedenja, ali i dalje ne prihvata četvoronožni položaj, pokušajte da mu igračke postavljate sa jedne ili druge strane tela - kako bi krenulo ka njima, oslanjajući se na ruke, sve dalje i dalje, dok ne uspe da odigne i karlicu i postavi se u četvoronožni položaj.
*Puzanje možete ohrabrivati i postavljanjem improvizovanog tunela, kroz koji će se dete provući. Igra: hajde da budemo kuce ili konjići, pri čemu se i roditelj kreće u četvoronožnom hodu zajedno sa detetom, mogu biti zabavne i inspirativne za dete da koristi ovu vrstu kretanja.
*U svakom slučaju, u zavisnosti od uzrasta, detetu treba ponuditi igru koja mu je zabavna, adekvatna njegovim mogućnostima. Ako je zadatak za dete pretežak i ono ne uspeva da ga izvede, reakcija će biti plač. Tada morate pronaći drugi, lakši način da mu omogućite da ispituje svoje mogućnosti.
Šta ako dete preskoči fazu puzanja?
Čak i kada dete ne uspe da puzi, važno je da razvije druge oblike kretanja po podlozi, koji podrazumevaju recipročan obrazac - kao što je bauljanje, kretanje u krug, prebacivanje težine sa jedne na drugu stranu i kretanje prema napred...
Iz svega navedenog, možemo zaključiti da će jedan broj dece preskočiti fazu puzanja, bez ikakvih posledica na dalji razvoj. Ali, detetu svakako treba omogućiti da savlada kretanje po podlozi puzanjem, i ohrabrivati ga u tom smeru.
ZANIMLJIVOSTI
Različita mišljenja
Kada je puzanje u pitanju, postoje oprečna mišljenja. Mnogi istraživači smatraju da je puzanje kao oblik kretanja počelo da se intenzivnije razvija kod dece pre, otprilike, dva veka, kada su zemljane podove zamenili drveni podovi, a potom i druge podloge.
Nije svuda puzanje poželjno
Evidentno je da se u pojedinim kulturama puzanje ne podstiče (neka plemena iz Amazonije), čak i brani - iz prostog razloga: zbog mogućnosti da se sa podloge pokupe zarazni paraziti. Takva deca dostižu funkciju samostalnog hoda nešto kasnije od dece u zapadnim kulturama.
Danas u 11:32 am od usluzni
Kalendar
