Omiljeni odlomci iz knjiga

Brin Dejvid......Obala beskraja

Nekoliko imena su imena mesta, Emerson ih ume izgovoriti - štaviše, imaju značenje za njega. To je nekakav napredak, ali Emerson nije budala; zna da je najverovatnije znao stotine reči pre nego što se srušio na ovaj svet i sav polomio. Ovi jahači oko njega povremeno se raspričaju, ali to su za njega samo prazni zvuci, samo nekakvo vah-vah-vah. Brbljanje. Na tren kao da uhvati značenje jedne reči ili dve; to ga samo izaziva, a ne zadovoljava.
Ponekad bujica tuđih reči zamara. On se pita - da li bi ovi narodi imali manju sklonost ka međusobnoj borbi ako bi manje pričali, a više gledali i slušali?
Na sreću, reči nisu njegov jedini projekat. Postoji i uznemirujuća bliskost muzike. Postoji još nešto: kad god zastanu da odmore konje, Priti, Sara i on počinju da crtaju geometrijske oblike na zemlji, otpočinju razne matematičke igre. To dvoje su njegovi prijatelji, on je radostan kad se oni smeju.
Ima on još jedan, dodatni prozor u svet.
Kad god može, namesti opnu reuga preko očiju, kao masku. Kroz nju vidi svet preobražen, zapljusnut dodatnim bojama, koje kao da su došle odnekud iskosa. Ni na jednom od svojih dosadašnjih putovanja nije susreo takvo stvorenje - živu vrstu koju svih šest ovdašnjih rasa uspešno koristi za očitavanje osećanja sagovornika. Ali ako mu reug ostane predugo pred očima, Emersona počinje da boli glava. Očaravaju ga aure oko Sare, Dedingera i drugih. Ponekad boje kao da prenesu i još nešto, a ne samo emotivno stanje... ali on ne uspeva da kaže sebi tačno šta. Ne uspeva još.
Jednu istinu Emerson pamti. Taj savet, dobijen nekada od nekoga, iskočio je iz mračnog bunara njegove prošlosti, i sad mu pomaže da se dobro čuva.
Život ume da bude pun opsena.

Mali Princ......

Ljudi sa tvoje planete, reche mali princ, gaje pet hiljada ruzha samo u jednom vrtu... i nisu u stanju da u njima nadju ono shto trazhe...
- Nisu u stanju da nadju, odgovorih...
- A ipak ono shto trazhe, mozhe se naci u jednoj jedinoj ruzhi ili u malo vode...
- Naravno, odgovorih.
A mali princ dodade:
- Ali ochi su slepe. Treba trazhiti srcem.
Napio sam se. Disao sam duboko. Pesak u zoru ima boju meda. Bio sam srecan i zbog te boje meda.
Zashto je morala da se umesha tuga...

Bora Stankovic.....odlomak iz Kostane


A iz seraji i bašče, kude mlade žene i devojke oko šedrvan i na mesečini oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje i pesma...
I toj ne pesma, već glas samo.
Mek, pun glas.
Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje.
Pa taj glas ide, s’s mesečinu se lepi, treperi i na men’ kao melem na srce mi pada.
(Koštani): I Koštan, tuj pesmu, toj vreme da mi poješ...
A toj vreme više ne dođe.
Ete za toj ću vreme ja žalan da umrem,
s’s otvoreni oči u grob ću da legnem.
Poj „žal za mladost”...
Za moju slatku mladost,
što mi tako u ništo otide, i brgo ostavi.
Poj i vikaj gu.
Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne,
dođe, da gu samo još jedan put osetim,
pomirišem... Ah......

"Nana je rekla:Upamti to sada,i upamti dobro.Kao što igla kompasa pokazuje na sever,muškarčev prst,kad optužuje,uvek nađe neku ženu.Uvek.Dobro to upamti Marijam."

Haled Hoseini-Hiljadu čudesnih sunaca.

"...Svako ljudsko bice zivi svoju sopstvenu zelju:ona cini deo njegovog blaga i, iako je emocija ta koja mnogo moze da otera,obicno privlaci onoga koji je voljen.To je emocija koju je moja dusa izabrala , i toliko jaka da moze da se prosiri na sve i svakog oko mene.
Svakog dana biram istinu sa kojom cu ziveti .pokusavam da budem prakticna,efikasna, profesionalna.Ali bih volela da mogu da izaberem , uvek, zelju kao moju saputnicu .ne iz obaveze, niti da ublazim samocu svog zivljenja, vec zato sto je to lepo.Da to je vrlo lepo."
Jedanaest minuta......Koeljo

"Kada vidjamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada
postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude
po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako
bi trebalo da živimo svoj život.A nikad nemaju pojma kako treba da
prožive sopstveni život."


Koeljo - Alhemičar