Vase misljenje na navedeno razmisljanje?

"Ako On vec nije zeleo da se tako nesto desi, zasto je onda postavio to drvo usred Vrta - a ne izvan rajskih zidina? Da je pozvana da brani ljudski par pred sudom, Mari bi sigurno optuzila Boga za "administrativni propust", i to ne samo zato sto je postavio drvo na pogresno mesto, vec prvenstveno stoga sto ga nije okruzio upozorenjima ili zastitnom ogradom, popustivsi da preduzme minimalne mere bezbednosti i izlazuci opasnosti svakog ko bi tuda prosao.
Mogla bi da ga optuzi i za "navodjenje na zlocin": sam je skrenuo Adamu i Evi paznju na mesto gde se drvo nalazilo. Da im nista nije rekao, mogla su se smenjivati citava pokolenja a da niko i ne primeti zabranjeni plod - koji je morao da se nalazi u nekoj sumi, prepunoj istovetnog drveca, i time lisen, bilo kakve posebne vrednosti.
Ali Bog nije tako postpuio. Naprotiv, ustanovio je zakon i pronasao nacin da navede nekoga da ga prekrsi, samo zato da bi mogao da izmisli Kaznu. Znao je da ce Adamu i Evi na kraju dodijati toliko savrsenstvo i da ce - pre ili kasnije - pozeleti da iskusaju Njegovo strpljenje. I onda je cekao, jer je mozda i njemu samom - Bogu Svemogucem - dojadilo savrseno ustrojstvo svih stvari: da Eva nije zagrizla jabuku, sta bi se zanimljivo desilo u bilionima godina?
Nista.
Kad je zakon napokon prekrsen, Bog - Svemocni Vrhovni Sudija - krenuo je, toboz, u poteru, kao da nije vec unapred znao gde bi se mogli sakriti. Dok su andjeli posmatrali i zabavljali se salom (i njihov zivot mora da je bio strahovito dosadan otkako je Lucifer napustio Nebesa), on podje da ih trazi. Mari je zamisljala kako bi taj odlomak iz Biblije mogao odlicno da posluzi za scenu u nekom trileru: bat koraka Gospodnjih, uplaseni pogledi koje razmenjuje nesrecni par, a onda koraci koji se naglo zaustavljaju nadomak skrovista.
"Gdje si?", upita Gospod.
"Cuh glas tvoj u vrtu, pa se poplasih, jer sam go, te se sakrih", odgovara Adam, i ne sluteci da tim iskazom priznaje zlocin.
Eto. Jednostavnim trikom, pretvarajuci se kao da ne zna gde je Adam, ni zasto je pobegao, Bog je postigao ono sto je zeleo. Ali i pored toga, kako ne bi ostavio nikakve sumnje andjeoskoj publici koja je pomno pratila predstavu, Bog je resio da ide i dalje.
"Ko ti kaza da si go?, da nijesi jeo s onoga drveta sto sam ti zabranio da ne jedes s njega?", upita Bog, znajuci da je na to pitanj moguce dati samo jedan jedini odgovor: "Zena koju si udruzio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.".
Tim pitanjem Gospod je pokazao svojim andjelima da je pravedan, da prestupnicima sudi na osnovu svih raspolozivih dokaza. Od tog trenutka nije vise bilo vazno raspraviti da li je krivica zapravo zenina, niti je vredelo moliti za oprostaj; Bogu je bio potreban primer, kako ni jedno drugo bice - zemaljsko ni nebesko - ne bi vise drznulo da se usprotivi Njegovim zapovestima.
I tako je Bog proterao nesrecni ljudski par, a njihova deca su takodje placala za prestup (kao sto se i danas desava s decom zlocinaca) i time uspostavljen pravni sistem: zakon, krsenje zakona (logicno ili besmisleno, svejedno), sudjenje (gde iskusniji pobedjuje naivnijeg) i kazna.
I posto je tako ceo ljudski rod osudjen, bez prava na prigovor, ljudi su odlucili da stvore odbrambene mehanizme - za slucaj da Bog ponovo resi da ispolji svoju neogranicenu moc. U tom cilju, hiljadama godina izmisljali su i primenjivali najrazlicitija sredstva te su na kraju u tome i preterali - i savremeno pravo danas cini zamrseni splet klauzula, odredbi, protivurecnih tekstova koje niko ne uspeva do kraja da rastumaci.
A kad se Bog napokon predomislio i poslao svoga Sina da spase svet, sta se desilo? Sin je pao u sake iste one Pravde koju je njegov Otac izmislio."

Prekucala sam iz jedne knjige (mislim da u ovom slucaju nije bitno ni cija je niti kako se zove knjiga), nego me zanima sta vi mislite o razmisljanju lika (izmisljenog ili stvarnog, nikad necemo saznati)?

Pa, mislim da je to blebetanje neznalice...ja zaista verujem u Gospoda i postujem svaciju veru ili to sto neko ne veruje (to je njegov izbor) ali ovo mi je Bogohuljenje...nazovite me fanatikom ali svako ko iole veruje slozice se samnom...ne volim nikakve vrste izrugivanja u vezi sa tim...nikada ga nisam ni opsovala a kamoli da bih se salila na bilo koji nacin u pogledu toga...

Zanimljivo razmišljanje...sa stanovišta ljudi i njihovih zakona.
Pričom o prvobitnom grehu i kazni može beskrajno da se manipuliše.
Prva žena je okusila zabranjen plod-mnogi to korista za objašnjenje podčinjenog položaja žena.
Isto tako prelete se redovi u Bibliji u kojima se opisuje kakav je ukus ploda koji je prva žena okusila.Predivan ukus koji nikada do tada nije osetila iako je živela u Raju!I htela je tu lepotu da podeli sa svojim voljenim,nije sama pojela ukusan plod.
Kako niko nikada nije pomenuo nesebičnost ženinu?
Muškarac bi verovatno pojeo sve sam do kraja diveći se i čudeći plodu,a kada bi se on zadovoljio,nabrao bi i voljenoj da ponese i proba uz priču kako eto misli i na nju...