Молба Свевишњем

Молба Свевишњем

Господе Боже
ако те има
на Твом великом небу
а имате засигурно
јер ко би нас трпео мого
сем Тебе
толико дуго
на овој прекрасној планети.
Испуни ми данас
једну једину жељу
не баш малену
не баш превелику
(заправо мало коју си ми
и досад испунио
па верујем и ову нећеш).

Испуни ми жељу
да стихове моје лепршаве
изговарају веселе чикице
пред трпезом
пуном ића и пића
а у друштву
разнежених и распеваних
пуначких домаћица.
Или да их напамет
рецитују
ил певају још боље
раскалашне сеоске
и градске лоле
под великим Твојим
звезданим кровом
враћајући се
са момачких теревенки
после поноћи веома касно
ил пак у цик
и сами освит зоре рано.

Да их се стиде
налицкани чаршијски
празноглавци
да их се одричу јавно
вртоглаве ћимрије
а да се поносе њима
вашарске бекрије
удаваче сеоске младе
и оне од њих старије
и њихове проводаџике лукаве.

Да их светлооке девојчице
скривају
у своје љупке споменаре
у неком свом најтајнијем
свемирном срцу
само њима знаном.

Да их дечаци заљубљени
исписују нежно
најружнијим словима
икада исписаним
на најчистијим
ил најбељим зидовима
неког великог
или малог града
(у било које доба године
ил дана тј. било када)
и да у велики посо (кобојаги)
баце општинске ћате.

Да их заљубљени
понављају безброј пута
после како првог
тако и после њиховог
безбројног пољупца.
А од љубави заувек
(ил до сутра наноћ)
остављени
да их шапућу лако
кад су због ње сетни
или кад су као и ја
без ње увек усамљени.

Да их воле астрономи
лопови и свађалице
морнари и шибицари
чиновници и каплари
и свих врста трговци
и мајстори
калфе и шегрти
тамнопути оџачари
и жандари.

Да их воле сви
у ретком знаку љубави
рођени
фудбалери, дресери,
гастарбајтери и швалери
кошаркаши и тамбураши
и веселе лале
и сретни шајкаши
јер браћо моја
и то су, за име Бога милог,
људи наши.

Боже мили
испуни ми још једну жељицу
да једном накресан
и мој уважени комшија
поп Раша
одрецитује моју неку
безбожну песмицу.

P. Sever-Sena