Хтео бих за тебе
да будем леп.
Леп траг светлости
на твојим уснама
онда кад те будим
после љубави.
Хтео бих за тебе
да будем нежан.
Нежан сан у молитви
коју једино знам да читам
на светлости месеца.
Хтео бих за тебе
да будем вечан.
Вечан да одгонетам
све твоје љубавне загонетке
пловећи сводовима звезданим
од једне обале срца
до друге обале љубави.
А онда рекох себи
дан је прелеп
за ово усамљено
доба године.